Архимандрит Доротеј Форснер настојатељ манастира св. Тројице у Шведској провео је седам година у манастиру Каона, где је и замонашен. После тога проводи три  године у манастиру Лелић као чувар кивота светог Николаја Cрпског.

Шта је на вас оставило посебан утисак када сте дошли у Србију, и колико вам је језик био препрека да остварите комуникацију са људима?

У Србију сам први пут дошао 90-тих година. Многи нису разумели моју одлуку тада. Поред обавеза у манастиру имао сам задужење парохијског свештеника.

Народ у овом у Ваљевском крају  је врло гостопримљив и врло предан Богу. Језик сам врло брзо савладао тако да сам имао прилике да често разговарам са људима из овог краја.

Колико је српски народ одан вери и традицији?

Мене је посебно радовала чињеница да за време празника скоро сви мештани у крају где сам служио долазе у цркву и врло су одани вери и традицији.

Ви сте затим вратили у Шведску и основали српски православни манастир посвећен св Тројици.

Тако је. По повратку из Србије заједно са архимандритом Габријелом откупили смо имање од Финаца на којим се налази и данашњи манастир.

Данас у манастир долазе многобројни верници. Да ли поред Срба има И других националности?

У манастир поред Срба, долазе И православни швеђани, руси, белоруси, грци...

Да ли поред Шведске обилазите вернике и у другим земљама?

Поред Србије обилазим и православне вернике у Норвешкој.

Колико често посећујете Србију?

Србија као и Шведска је мој дом и радо одлазим и обилазин верни српски народ и православне светиње.

Интервју води: Бранко Димовић Димески