Велики број Срба из Косовског Поморавља страдао је у логорима смрти у Албанији и Италији

Велико страдање српске војске забележено је за време Другог светског рата, а велики број њих преко 20. 000 хиљада одведен је у логоре у Албанији И Италији. У крајње нељудским условима у око 20 логора наши мученици су пролази кроз праву голготу.

Процес заробљавања и одводења припадника Краљеве Југословенске војске у заробљеничке логоре трајао је готово све време рата. У заробљеничке логоре одводени су и заробљени на грчкој територији, као и они које су заробиле мађарска и италијанска фашистичка армија.

Сваки грађанин који је био способан да рукује наоружањем могао је бити сматран ратним заробљеником, тако да су окупаторске власти без икаквих разлога могле да ухапсе и одведу у заробљеничке логоре сваког одраслог мушкарца.

Према неким подацима у току Априлског рата 1941. италијанске јединице су заробиле 59.500 војника, подофицира и официра Југословенске војске. Према доступној документацији до сада је познато неколико сабирних логора: логор код Сабирни логор код Скадра основан је маја 1941. од неколико барака и шатора са зиданом зградом у којој је била смештена команда ло- гора. У логору је било око 4000 заробљеника разних националности.

Лош смештај и исхрана, нехигијенски услови и националне разлике подгрејавали су лоше односе међу заробљеницима који су у два наврата безуспешно тражили од команде да се поправе животни услови у логору.

Током маја и јуна сви ратни заробљеници хрватске, бугарске, мадарске и немачке националности пуштени су кући, а у логору су остали само Срби, и Срби-Црногорци и Словенци, који су у другој половини јула камионима пребачени у логор Ђеромин на југу Албаније, близу Бурелија.4 Логор „Ди” код Драча за Југословене - ратне заробљенике био је један од највећих на територији Албаније.

Организован је на голом брду. Заробљеници који су одведени у логоре на тлу Италије креће се између 7.450 заробљеника које су преузели Немци. У књизи У сенд хлебарде Ђурица Лабовић наводи да је у Италији било 10.000 ратних заробљеника.

Медјутим постоје и подаци да је број српских заробљеника много већи њих око 20.000 хиљада. Међу већим бројем логора на тлу Италије треба издвојити логор и Барију. Подигнут је средином 1941, недалеко од Барија, поред логора за ратне заробљенике савезничких земаља. Више стотина људи затварања је у малим дрвеним баракама.

Горње Кусце

Алексић (Ђорђе) Стојан, рођен 1906. Србин, погинуо од Италијана 1943. у логору, Албански логор (0157011013)

Алексић (Стојан) Миро, рођен 1929. Србин, погинуо 1945. у НОБу, Урошевац (0157011014)

Ценић (Милан) Никола, рођен 1911. Србин, убијен од Немаца 1943. у логору, Земун Сајмиште (0157011018)

Денић (Зака) Стојан, рођен 1908. Србин, погинуо од Италијана 1943. у логору, Албански логор (0157011003)

Димић (Сулејман) Петар, рођен 1921. Србин, убијен 1944. у логору, Трепча (0157011025)

Филиповић (Диме) Петар, рођен 1909. Србин, умро од Немаца 1944. у логору, Земун Сајмиште (0157011017)

Илић (Драго) Душан, рођен 1925. Србин, умро од Немаца 1944. на принудном раду, Немачка (0157011019)

Илић (Зако) Алекса, рођен 1917. Србин, умро од Италијана 1944. у логору, Албански логор (0157011023)

Ивановић (Риста) Слободан, рођен 1914. Србин, умро од Немаца 1943. у логору, Београд-бањица (0157011001)

Јовановић (Нн) Срба, рођен 1909. Србин, умро од Немаца 1944. у логору, Београд-бањица (0157011024)

Јовић (Јован) Славко, рођен 1909. Србин, убијен од Немаца 1944. у логору, Сацхсенхаусен (0157011012)

Николић (Милан) Димитрије, рођен 9999. Србин, погинуо 1941. у априлском рату 1941 год., Кукус албанија (0157011011)

Перић (Диме) Стојан, рођен 1922. Србин, умро од Немаца 1944. у логору, Земун Сајмиште (0157011006)

Петровић (Петар) Милан, рођен 1900. Србин, умро 1943. у логору, Непознато (0157005003)

Петровић (Сулејман) Вељко, рођен 1925. Србин, умро 1944. у логору, Трепча (0157011016)

Ристић (Гига) Живко, рођен 1917. Србин, погинуо од Италијана 1943. у логору, Албански логор (0157011004)

Ристић (Милан) Живко, рођен 1913. Србин, убијен 1943. код куће, Г. кусце (0157011021)

Симић (Стојан) Милан, рођен 1918. Србин, погинуо од Италијана 1943. у логору, Албански логор (0157011009)

Симић (Стојан) Момчило, рођен 1920. Србин, убијен од Немаца 1944. у логору, Земун Сајмиште (0157011010)

Симић (Таса) Душан, рођен 1910. Србин, умро 1944. у логору, Трепча (0157011002)

Стајић (Јанко) Милан, рођен 1903. Србин, убијен 1943. код куће, Г. кусце (0157011022)

Станковић (Станко) Стојан, рођен 1894. Србин, убијен 1942. у директном терору, Горње кусце (0157011008)

Стојковић (Маре) Стојан, рођен 1921. Србин, погинуо од Италијана 1943. у логору, Албански логор (0157011015)

Трајковић (Риста) Трајко, рођен 1880. Србин, убијен 1943. код куће, Г. кусце (0157011020)

Васиљевић (Наско) Живко, рођен 1914. Србин, умро од Немаца 1944. у логору, Земун Сајмиште (0157011007)

Златановић (Стојан) Љубомир, рођен 1909. Србин, убијен од Немаца 1944. у логору, Земун Сајмиште (0157011005)

Горњи Ливоч

Ристић (Трајко) Филимон, рођен 1901. Србин, убијен 1944. у директном терору, Г ливоч (0159032004)

Стојковић (Стојан) Симијон, рођен 1894. Србин, убијен 1941. у директном терору, Г ливоч (0159032003)

Здравковић (Арса) Стојадин, рођен 1892. Србин, погинуо од Немаца 1943. у логору, Земун Сајмиште (0159032002)

Здравковић (Стојан) Димитрије, рођен 1902. Србин, умро од Немаца 1943. у логору, Београд-бањица (0159032001)

Кметовце

Арсић (Миљко) Коста, рођен 1922. Србин, умро од Немаца 1943. у логору, Београд-бањица (0159036003)

Филиповић (Стојадин) Милутин, рођен 1916. Србин, погинуо 1941. у априлском рату 1941 год., Скопље (0159036004)

Јаћимовић (Јаћим) Данаило, рођен 1893. Србин, убијен од Италијана 1943. у логору, Албански логор (0159036007)

Јаћимовић (Петар) Миливоје, рођен 1913. Србин, умро од Немаца 1944. у логору, Земун Сајмиште (0159036008)

Максимовић (Коста) Ђорђе, рођен 1910. Србин, убијен од Немаца 1944. у логору, Земун Сајмиште (0159036011)

Марковић (Зарија) Трајко, рођен 1917. Србин, погинуо 1941. у априлском рату 1941 год., Скопље (0159036012)

Насковић (Станоје) Драгутин, рођен 1912. Србин, умро од Немаца 1944. у логору, Земун Сајмиште (0159036006)

Стошић (Милан) Никола, рођен 1922. погинуо од Италијана 1943. у логору, Албански логор (0159036002)

Тотић (Ђока) Илија, рођен 1922. Србин, убијен од Немаца 1944. у логору, Земун Сајмиште (0159036009)

Коретиште

Филиповић (Здравко) Сава, рођен 1919. Србин, погинуо 1941. у априлском рату 1941 год., Птуј (0157012005)

Ковачевић (Наско) Никола, рођен 1912. Србин, умро 1944. у логору, Код рашке (0157012008)

Перић (Јован) Младен, рођен 1917. Србин, погинуо 1941. у априлском рату 1941 год., Љумкула (0157012002)

Перић (Васа) Станко, рођен 1907. Србин, умро 1944. у логору, Код рашке (0157012007)

Симић (Арса) Наћко, рођен 1877. Србин, убијен 1942. у директном терору, С.г. ливоч (0157012006)

Стошић (Сулејман) Стојан, рођен 1925. Србин, погинуо 1944. у НОБу, Јања-босна (0157012013)

Стошић (Трајко) Јован, рођен 9999. Србин, убијен 1943. у директном терору, Коретиште (0157012012)

Васић (Милан) Блажа, рођен 1919. Србин, убијен 1942. у директном терору, Г. ливоч (0157012010)

Васић (Сава) Петруш, рођен 1910. Србин, погинуо од Италијана 1943. у логору, Албански логор (0157012009)

Вељковић (Младен) Димитрије, рођен 1920. Србин, погинуо од Италијана 1943. у логору, Албански логор (0157012003)

Вељковић (Риста) Живојин, рођен 1910. Србин, погинуо од Италијана 1943. у логору, Албански логор (0157012004)

Стража

Ђорђевић (Атанас) Акса, рођен 1906. Србин, убијен од Немаца 1943. као заробљени припадник ВКЈ, Немачки логор (0159054002)

Костић (Тома) Костадин, рођен 1910. Србин, убијен од Италијана 1943. као заробљени припадник ВКЈ, Италија-логор (0159054001)

Трајковић (Петко) Јелица, рођена 1902. Српкиња, убијена 1942. код куће, Стража-гњилане (0334030005)

Живковић (Станко) Петар, рођен 1914. Србин, умро од Италијана 1943. као заробљени припадник ВКЈ, Италија-логор (0159054003)

Гризиме

Цветковић (Војо) Илија, рођен 1910. Србин, умро од Немаца 1943. у логору, Земун Сајмиште (0229030003)

Денић (Стојан) Стојадин, рођен 1908. Србин, погинуо од Италијана 1943. као заробљени припадник ВКЈ, Италија-логор (0229030012)

Ђокић (Стојан) Станко, рођен 1907. Србин, умро 1945. у логору, Грузиме (0229030015)

Максимовић (Јован) Милан, рођен 1912. Србин, убијен од Немаца 1944. у логору, Земун Сајмиште (0229030007)

Михајловић (Коста) Цветан, рођен 1908. Србин, умро од Италијана 1944. у логору, Албански логор (0229030013)

Милић (Миле) Стојадин, рођен 1910. Србин, убијен од Немаца 1943. у логору, Земун Сајмиште (0229030001)

Младеновић (Андрија) Ристо, рођен 1900. Србин, погинуо од Италијана 1943. у логору, Албански логор (0229030006)

Николић (Костадин) Станко, рођен 1922. Србин, умро од Немаца 1943. у логору, Земун Сајмиште (0229030011)

Павић (Станиско) Живко, рођен 1923. Србин, погинуо од Италијана 1943. у логору, Албански логор (0229030002)

Перић (Младен) Тројан, рођен 1921. Србин, умро од Немаца 1944. у логору, Земун Сајмиште (0229030014)

Петровић (Трајко) Јован, рођен 1904. Србин, умро од Немаца 1944. у логору, Земун Сајмиште (0229030008)

Петровић (Трајко) Стојан, рођен 1907. Србин, умро од Немаца 1943. у логору, Београд-бањица (0229030018)

Станковић (Васо) Станко, рођен 1910. Србин, погинуо од Италијана 1943. у логору, Албански логор (0229030005)

Стојановић (Спасо) Илија, рођен 1909. Србин, умро од Немаца 1943. у Сајмишту

                                         Логори у Италији

1.Логор на северу Италије био је Корте мадоре (Цорте маггиоре) у провинцији Пјаћенза (Пиаценза), покрајина Ломбардија.

2. логор Гаресио (Гарессио), а остали у логоре Аверсо, Бољако (Боглиацо) и Вестоне. логорКöрте мадоре Вестоне 20, Аверса 30, Бољако 20 и око 80 из логора Сулмона.

3.Логор Монтемале (Цампо ди цонцетраменто Монтемале) у про- винцији Кунео

4.Логор Вестоне (Цампо ди цонцетраменто п.q. Н-23 Вестоне)

5.логору Кампо ди Вила ла Маса (Цампо ди Вилла ла Масса)

6.У логорима Сеонара, Абама и другим у провинцији Падови било је поред 500 југословеских официра, 500 подофицира и већи број заробљеника и војника Срба. Логор Суламана, у пратећим просторијама хотела „Гранде Ал-берго Мирамонте” ограђене бодљикавом жицом и обезбедене јаком војничком стражом, доведено је 500 официра и 50 војника-заробљеника.

У тешкој и нељудским условима били су официри и подофицири Краљевске југословенске војске које су италијанске окупационе власти, фебруара 1942. године, похапсили на подручју Колашина, Бијелог Поља, Пристине, Призрена, Пећи, Ђаковице,Гњилана, Гостивара, Тетова, Дебра и других градова. Њих око 350 смештени су под шаторе на малом острву код Напуља, без текуће воде, са лошом исхраном, а спавали су на голој земљи. Највећи логор за Српске војнике - ратне заробљенике био је Грумелино (Грумеллино) у провинцији Бергамо у северној Италији, у коме је било смештено око 3.000 људи. Било је и више мањих логора.

7.Кандели (Цанделли) код Фиренее, чији је капацитет био до 100, али је понекад било смештено и до 120 људи.

8.Мирамонте у коме је било смештено 150 војника - ратних заробљеника.

9.Салурно са простором за смештај 130 људи.

10.Бањо ди Лука (Багно ди Луцца) за 90 људи.

11.Кавацаро (Кавазаро) за 120 људи.

12.Бизиг Хела (Бизиг Хела) за 150 људи. У области Кијети (Цхиета) у логору

13.Ланћано (Ланциано) било је смештено 100 заробљеника. У једном делу овога логора је организована болница у којој су се поред српских војника заробљеника лечили и југословенски логораши-цивили. У провинцији Фоди, ратни заробљеници из Југославије били су смештени у логор

14. Кампобасо 180 лица.

15. Логор Винкијатуро 120 заробљеника и другим логорима у којима су повремено смештани и српски логораши. 7

У области Наполи у логорима Аверсо и Тренто који су реновирани 13. маја 1941, поред 380 војника - ратних заробљеника била су смештена и три министра Краљевине Југославије, 122 официра и подофицира Југословенске војске. На територији провинције Каљари налазило се висе логора у којима је у посебним деловима било смештено 420 ратних заробљеника и 180 Српских логораша .

16. У логору Фосили ди Капри који се налазио на територији про- винције Модене било је смештено 150 ратних заробљеника који су ту остали до капитулације Италије, када је логор расформиран, а заробљенике преузела немачка управа. На територији провинције Асколи Пићено у ло- гору

17.Сервољано (Сервоглиано) било је 280 ратних заробљеника из разних крајева Југославије. У Асти у одвојеним просторијама са југословен- ским ратним заробљеницима били су смештени и заробљеници из савезничких држава, који у својим изјавама наводе да су српски заробљеници били мучени. У провинцији Арецо,

18.у логору Ла- торија, чији је капацитет до 400 људи, било је смештено њих 250.

19.У логору Гаресијо у провинцији Кунео, чији је капацитет био 400 људи, у логору се налазило 320 југословенских рат-них заробљеника. На простору провинције Удине у три мања логора било је заточено

20 логора. 299 заробљеника. На северу Италије у логору Марњано (Маргниано), који се у изворима назива радним, налазило се око 5.000 ратних зароб- љеника и логораша цивила. Командант логора био је италијански капетан, који се са два подофицира и групом војника старао да сви по сменама раде у оближњем руднику.

Тешки послови у рудничким окнима, лоша храна и утицало је на велику смртност наших заробљеника.

Несмемо препустити забораву страдање наших предака!

Текст приредио:

Бранко Димовић Димески

Коришћена литература Мр ЂУРО ЂУРАШКОВИЋ Др НИКОЛА ЖИВКОВИЋ ЈУГОСЛОВЕНСКИ ЗАТОЧЕНИЦИУ ИТАЛИЈИ 1941-1945